Tuesday, July 24, 2007

Per Librin KUDILEMA te SABAN SARENKAPIC

Kudilema
MATICNI MLJEC

Kao predgovor pogovora

Zatim su godine prosle a mozda i vekove da me ova ljudska tvorevina nadje zanesenog pri obilasku starog mosta Mostarskog sa progutanim pitanjem, jel ja to nadjoh javu koju sam nekada sanjao ili me je taj san tragao eonima da mi se predoci ljepotom svojom koja ce ljepota podsticati dusevno spajanje ili ciscenje.

Onako kako kisiku i vodoniku trebaju 150 000 000 godina da se spoje bez sunceve svetlosti, bas tako se duse nase " skrojene u tvarnom telu dok su vidne…" da bi se prisetile negdasnjeg sastaka u Ezelu, u netvarnom stanju "… Zivima su dve duzine duse skrojene" potrebni mozda ono sto mi obicni smrtnici nazivamo ZIVOTIMA.

Kad aje veliki ucitelj Isocne Mudrosti (Hiqmat al Ishraq) Suhrawardi Maqtul, pisao svoju knjigu i odjednom zastao, trebalo je vremena da bi Vaga usla u sazvezdju Sunca, da bi on nastavio svoje delo, ili pak se prisetimo Rumija … da je potrebno vreme da se mljeko u krv pretvori., tako je ovom delu bilo potrebno vreme da nastane, nazvali mi to Kader ili Sinkronicitet.

Kudilema kao da je uporno cekala starca zelenih suma koji zivi u tjelu mladica da prepoje praiskonsku pesmu namirisanu amberom, nakvasenu Kevserskim vodama, i napojenu Firdeuskim peharima vina. Sarenkapicevo majstorstvo je filigranski rad pcela dok i sama ona ne zna od koliko je cvetova napravljena jedna jedina kap meda, ako mi se dozvoli da ovako prafraziram Upanisade.

"Koga dotakne poezija nikad nece zaboraviti od cega je pobegao " Sarenkapic je u potki poezije tkao prozu, modroscu, smeloscu, iskustvom i onim sto bi Rene Gueneon nazvao Intuitivnom Inteligencijom.

Kada se sace napravi tek tada se moze medom puniti. A mukotrpan je taj posao prijatelju, a pre svega inteligenti.

Tako kaligraf, pesnik i attar (citaj spravljac parfema) je godinama cekao bljesak s neba da sretne kaligrafa, pesnika, i attara da decenijama kasnije pise uporno o njemu. Dali se ovo moze nazvati koincidencija?

" nije mogao uspeti u cinovnickoj hijerarhiji jer je ostao nelicemerni prijatelj ljudi"

Ovaj trinom, tri estetske vrednosti razlicitog medija u jenom ljudskom entitetu u raznim vremenskim razdobljima, koje ih deli vreme i opet ih vreme spaja, koje ih deli mesto i opet ih mesto spaja. Da li se ovo moze nazvati koincidencija?

" Pesnici su izaslanici ljepote, nemira i sklada, trojstva koje poznaje samo umetnost ljubavi"

Da li se ovo moze nazvati koincidencija?

Da li se moze pisati bez ljubavi?

Zejna je pak zena puna sebe, puna njoj-stva koja prepoznaje idealno, ljudsku nemoc jer to dozivljava na svojoj kozi.

Nemoc je bespolna, Androgina, i ona kaze " U nemoci je svaki vrisak isti niti je muski niti zenski"

Svojom skromnoscu ipak zna da nije lako biti majka. To ce nosoti dugo kao neiscjeljiviu ranu.

…Sulejmana odvedose u Galiciji a ona ostade sama da kucu svog ahlaka cuva. Ne popusti Zejna da se Hanka igra njenom cascu i odlucno odbije selam od Hanefije, siledjije kojeg ce ona dokrajciti puskom radi svog obraza, odmah posle toga podoji Kuriju cerku svoju I muskog evljada povede komsiji Zadi nerotkinji da bi u hapsanu zavrsila.

Hurem ko golub glasonosa ce saopctiti da od Sulejmana ni traga od tijela progutalog u boju.

Zejna ce tugovati bisernim usklikom i podvuci zlatnu crtu pateticnosti, bola i vapaja za ljubav i da ta ljubav zivi u simbiozi sa bolom.

" Ko ce meni s pusta praga otsad ici u dzamiju, ko se mesat medju ljude, ko predstavljat musku kapu kad se miru posvadjani"

Zar ovo nije Muhur, koji zapecacuje istinski nedostatak voljenoga sa prizemnim jezikom vrhunskog osecanja.


Kraj


Pismo



Draga matice (citaoce) ostavljam te spokojno da uzivas u delu koje puca od originalnosti ko zreli nar, koje pulsira u srcu stvarajuci kosmicke valove spokojstva koje vibriraju nasu zaboravljenu, stidom izgovorenu i ko greh skrivenu rec LJUBAV u predelima svih poznatih i nepoznatih dimenzija.



Ona trlja lampu naseg srca probudjujuci latentne duhove, evocira secanje ko vapaj Ney-a i kap je okeana nebeskog, pljusak kisni koji se vraca moru tvom u zagrljaj, da oseti svoju velicinu u malenkost, da oseti tvoju velicinu.



I ovaj pogovor je samo poj infrasonicni za mikro i makro kosmicka treperanja. Padam ti ko latica bele ruze cuvajuci tajnu neizrecivu svetu nehajnome da me gaze lahke noge dzenetski hurrija u duhu tvom pred delom koje je prelepo za telo i dusu.


ISPRED OGLEDALA

Da je ova knjiga nazvana Parfimerija Dusa, surma ili amber, niukom slucaju ne bi zbunila citaoca jer za razliku od moje Nektarine koja zvuci nebeskim melodijama Kudilema mirise nebeskim dzulsujima i traganje za bezimeni miris u Kudilemi slicno je traganju za izgubljenu parituru ljubavne pesme, bezimene pesme ne bas slucajno i dockan nazvane Nektarina.

"Vreme je proteklo od zabludne smrti Huremove da ovog suocenja, ostace upamceno ne zbog zla, nego zbog nepromenjivosti nase duse prema zlu"

Pa da zavrsimo

I moje kristalne suze se istopise

U nebeski napitak se pretvorise

Da opiju zaljubljenog u ljubav




Maj 2005.

No comments: