Poezite e botuara Boshnjakisht

ODLAZAK

Ponovo odlazak mi veli
Gromko ko orgulje
Drhtaj vena i kosti
Dok Ti dolazim u susret stidno krijem

Razbijenu igracku zivota
Zakopanu u ljudskoj tami
Al Ti znas boli moje
Suze u krv pretocene
Ko zgnjezeni grozdevi mrki

Avaj sta da kazu udovi rastegnuti
Izmedju istoka i zapada
Kad sever i jug duvaju po Tvome
Ti znade i sada tako
Prihvati dete nestasno
Bezazlenog do kraja istrosenog

Tela mucnog od strasti iscrpljenog
I znam moj greh po imenu
I po velicini boli
A zovu je ljubav snevnu jav
Tesko izreknutu grudvastu bol



BICEM KA OGLEDALU

I kad sretoh sebe
U ogledalu nemirne duse
Dan danas u slojevima
Zaborava ko crv
U gnojistu boravim
Svirka jednozvucna
Ives Clein-ova simfonija
Neoprestano
Probija se kroz pore
Nesvesnosti ameboidno
Kretanje jednojonskih jedinki

Kao da su sve budale sveta
Nasle utociste u domu jada
Dok neznam kuda idem
I dokle stigoh
Ali znam da sam jedva covek



LAGANJA

Dok su svi saputali
O bolima u njedrima svojim
Znajuci i ponekad krisom
Govorili jezikom tesnje
O cudima svakodnevnice
Lagali su serijski i obmanjivali
Prvo sebe pa nas nevinasca
Zaneti ljubavlju u traganju
Za iluzornim zivotom neznajuci
Neprimecujuci njegov fluidni tok
Bezglasni do kraja
I sva cudesa drugadok su
S njim tekli plovili poput
Smaragdne ribe na povrsini
A u ustima svojim nosile
Zrnevlja necije srece
Zapravop srece sledecih bednika
Koji su kaparu platili udovima
Duse svoje nevine te bozanske
Jedinke koje u sebi nose
Kosmicki teret
Al za koga?



SECANJE

Prelepo je ovde gledati
Kako zubori krv u venama
I dusa u kosmickoj mrezi tela
Strujom svetlosne brzine
Cini se ravna svetoj nuli
Do same nepokretnosti

Taj pogled vredi duse
Jer zlato je prejftino
Da bi zadovoljilo
Tu odkupninu

Prelepo je secati se trenutka
Kretanja svega osim jastva
Zamrznutog ko srce suncevo koje

Danas i tiho sapuce
Ko ona u nemoj noci

Nekako zeli da me zavrsi do kraja

RECI

OD SVEGA STO REKOH
SAMO MI LJUBAV VECNO
SVIRA MAGICNU LIRU
I DUVA U ROGU ISRAFILOVOM
DA ME NEPRESTANO BUDI
I DRZI NEMOG DO BOLI

DOK SLEDIM HARMONIJU
KOJU JEDVA U SKLADU I U NJOJ
SEBE ZAROBIH KO AMBER KRILA MUSICE
JOS ZELIM TO STAVIT NA
SVETLOSNOJ KRUNI A ONI JE NE VIDE
A TAKO ME BOLI TA SLEPOST








VELIKO JA

U svim centrima krije
Se njena lepota nevidjena
Jel to dusa ili sta
Nije to nego telo zenstveno
Muskog bica cvrstog
Rafiniranog svetloscu svetim

A i u svim periferijama miris
Njen pali ljubav ko miris
Bergamota, petigrana i nerolija
Kao da je naranca njeno ime
A u biti svojoj cuva gorcinu
Kao urma u svojoj kospici

Samo ja i samo ja do arogantnosti
To cujem to vidim to mirisem
To kusam to dodirujem to tocim
Ko most suncevni
I razbuktavam plamen u tami ljudskoj
A ti jos sumnjas u moju neljudskost

IZLAZAK

Knjigu prevazidjoh
Do coveka stignuh
Nenznajuci ranu i bol
Kojeg mi nanosi

I samar vreli o obrazu nezno,
Ko ciglom o glavi i mlaz krvi
Da bih video boju zastrasujucu
I zapamtio coveka

Dok andjeli jaduju
Progutanim pitanjem
A zasto izlazak taj
Radoznali odkupluje se krvlju







POKAJNIK SE STIDNO VRACA U DOM SVOJ

Bilina je meni tajne iznedrila
Dojila ko majka cedo svoje
Zivina me hranila mlekom mascu i mesom
Nadajuci se uzalud da od mene
Naprave ljudsku stenu
I reke su mene ribom hranile
I skoljkama biserjem i solju more
I medom I tamjanom i maslinom I alojom planine
Da mi u venama bucno krv zubori
I venom i cvetnim polenom grozdja vinograde
Ne cekajuci moju zahvalnost
Jer su gledali coveka i navikli

Al se ja vratih od suza
Mokrih obraza i vrat i nedra
Gorcinom da bi raspoznao
Sladost prirode majke
Moji darovaoci nisu slepi
Vide sagnutom glavom
Coveka pokajnika koji trazi
Drugi oblik tela od straha
Da ne zastrasi dok se njima vraca
Ko pijanac u kuci svojoj


MESECINA

Sve mi se nocas cini
Inertna svetlost u telu lepi
Da bi sutra videli radoznali
Prefinjene oziljke meseca
U svojoj punini dok uziva
I taj uzitak na tela nasa naga
Prenosi lahko u paperju
Dok se kotrljamo razigrano
Ali nezno ali nesvesno
Nekako opijeni u carima
Mesecine








MI I ONI

Oni namerno bljuju slobodu
Da bi nas zgrozili
Hvala nebesima mi nismo
Putnici takvi koji se gade
Vonja podpazuha I noznih
Gljivica medjuprstova
Mi putujemo drugom stazom
Sledimo ozonski miris cesnjaka
Na makadamu smaragdnom
Nakadjenim mirisima ambera
Mosusa sandala i drugih mirodjija
Sledimo tragove andjeoskih
Koraka i njihovih pecata
I u nedrima nosimo talismane
Ljubavnih ostataka balsamiranim
Poljupcima nebeskih stvorenja
Ne da bi se razlikovali
Nego zato sto volimo